Fotosenzitivnost

Pitajte kliničkog farmakologa – Da li je bezbedno izlagati se suncu dok uzimamo lekove? Šta je fotosenzitivnost izazvana lekovima?

Sunce i neki lekovi baš i ne funkcionišu najbolje zajedno, a s obzirom na to da nas sunčevi zraci prate tokom celog leta, važno je da znamo kako to može uticati na naše zdravlje. Da biste izbegli neprijatnosti na odmoru, dobro je da se upoznate s tim kako sunce i lekovi “sarađuju” – i šta zapravo znači fotosenzitivnost izazvana lekovima.

Fotosenzitivnost izazvana lekovima predstavlja reakciju kože nakon primene odgovarajućeg (fotosenzitizirajućeg) leka uz izlaganje kože suncu. Ovaj fenomen nastaje kada neki lek, koji inače ne izaziva probleme, postane reaktivan pod uticajem UV zraka. To se dešava kada se lek i sunčeva svetlost “udruže” – UV zraci prodru kroz kožu, pokrenu reakciju sa hemijskim supstancama iz leka i kao posledica nastaju promene na koži.

Fotosenzitivnost izazvana lekovima može biti u obliku: fototoksične i fotoalergijske reakcije. Fototoksične promene na koži nastaju brzo (unutar 48 h od izlaganja) i izazvane su, uglavnom, lekovima koji se primenjuju sistemski (npr. u obliku tableta) u većim dozama. Može se reći da će svi pacijenti, koji uzimaju određeni lek koji može dovesti do fototoksičnosti, razviti promene na koži nakon izlaganja UV zracima. Sa druge strane, fotoalergijske reakcije se obično javljaju samo kod pojedinih (predisponiranih, posebno osetljivih) pacijenata, i neophodan je duži period, kao i ponovno izlaganje agensu, da bi se one razvile. Uglavnom nastaju nakon primene malih doza preparata koji je nanet lokalno, i kod minimalnog izlaganja sunčevim zracima.

Veliki broj lekova (preko 300) može dovesti do nastanka fotosenzitivnosti. Lekovi koji se uglavnom „okrivljuju“ za fototoksične reakcije su: lekovi koji se koriste u terapiji bola i upale (piroksikam, naproksen), antibiotici (sulfonamidi – npr. sulfametoksazol, tetraciklini – npr. doksiciklin, fluorisani hinoloni – npr. ciprofloksacin), antigljivični lekovi (grizeofulvin, vorikonazol), lekovi koji se primenjuju u terapiji poremećaja srčanog ritma (amjodaron), diuretici – za izmokravanje (furosemid, hidrohlorotiazid). Uzročnici fotoalergijskih promena na koži su najčešće sastojci krema za sunčanje (oksibenzon, oktokrilen, derivati paraaminobenzojeve kiseline), mirisa (etarsko ulje sandalovine), preparata za čišćenje kože (hlorheksidin, heksahlorofen) i preparata za lokalno lečenje bola (diklofenak, ketoprofen).

Najčešće kliničke manifestacije fototoksičnosti su promene na koži u formi opekotina od sunca (crvenilo, otok, plikovi, osećaj pečenja, bol, svrab) prisutnih na licu, podlaktici, vratu, grudima i nogama. Ove promene se javljaju unutar nekoliko minuta ili sati od izlaganja UV zracima, ukoliko osoba uzima neki od prethodno navedenih lekova. U nekim slučajevima ova vrsta reakcije se može zakomplikovati razvojem hiperpigmentacije (pojava tamnih područja) zahvaćenih delova kože. Fotoalergijske reakcije na koži su u formi ekcema (crvenilo, otok, sekrecija bistre tečnosti, svrab, kraste).

Dva glavna pristupa kod promena na koži prouzrokovanih zajedničkim delovanjem lekova i UV zračenja su: prevencija i terapija. Preventivne mere podrazumevaju izbegavanje kako primene „osumnjičenog“ leka tako i izlaganja UV zračenju. Potrebno je nanositi kremu za sunčanje sa odgovarajućim UVA i UVB filterima svakodnevno na delove kože koji su izloženi suncu. Ako je nemoguće izbeći lek koji izaziva ove promene, bilo bi poželjno smanjiti njegovu dozu, jer, kao što je ranije napomenutu, fototoksične promene na koži su dozno zavisne. Sa druge strane, ako se radi o fotoalergijskim reakcijama, tu ne postoji dozna zavisnost, te je neophodno potpuno izbegavanje odgovarajućeg leka i promena terapije.

Ako je ipak do promena na koži došlo, kod većine pacijenata se očekuje potpun oporavak nakon prestanka primene leka. Međutim, ukoliko promene na koži traju duže, savetuje se uvođenje terapije koritkosteroidima (lokalno ili sistemski). Može biti korisna i primena oralnih antihistaminika. Ako dođe do razvoja postinflamatorne hiperpigmentacije primenjuju se tehnike depigmentacije (npr. hidrohinon krema, retinoidi lokalno, terapija laserom i dr.).

Prepoznavanje i adekvatno lečenje ovih kožnih promena je veoma važno jer one mogu povećati rizik za nastanak malignih tumora kože.

Blog pripremila prof. dr Vesna Mijatović Jovin uz konsultovanje sledeće stručne literature:

1. Montgomeri S, Worswick S. Photosenzitizing drug reactions. Clinics in Dermatology 2022; 40:57-63.
2. Hofmann GA, Weber B. Drug-induced photosensitivity: culprit drugs, potential mechanisms and clinical consequences. J Dtsch Dermatol Ges. 2021; 19(1):19-29.