Kretanje, sport i rekreacija nesporni su preduslovi dobrog zdravlja srca. Odluka da se uključite u neki vid treninga je jedna od najkorisnijih odluka koje možete doneti za vaše zdravlje, naročito imajući u vidu da živimo u eri kada nam je sve na dohvat ruke, poslovi su nam sedeći, prevozimo se automobilima i koristimo službe brze dostave. U takvim uslovima, naše srce pati.
Bavljenje sportom je najvažnija zaštita od srčanog udara i kardiovaskularnih bolesti, a pacijentima koji su preležali infarkt kardiolozi preporučuju da odmah po izlasku iz bolnice započnu sa nekim vidom odgovarajućeg fizičkog treninga.
Trening i fizička aktivnost imaju veliki uticaj na rad srca kratkoročno, odmah tokom treninga, ali i dugoročno. Tokom samog treninga povećava se srčana frekvencija, srce ubrzava rad kako bi mišićima koji su u aktuelnom naporu dopremilo više kiseonika. Povećava se srčani minutni volumen, odnosno količina krvi po minuti koje srce izbaci, arterije se šire i krvni pritisak počinje blago da raste. Dugoročno, kod sportista, rekreativaca i osoba koje redovno treniraju, srce postaje snažnije, može da izbaci više krvi pri svakom otkucaju, u stanju mirovanja je sporije, a u stanju napora jače, cirkulacija je bolja, tkiva se bolje snabdevaju kiseonikom, krvni pritisak se reguliše, smanjuje se nivo lošeg holesterola, poboljšava se zdravlje i prohodnost krvnih sudova. Sve navedeno nedvosmisleno ukazuje da je rizik od srčanih oboljenja kod osoba koje redovno treniraju mnogo niži.
Postoje generalno dve vrste treninga, aerobni i anaerobni.
Aerobni i anaerobni trening razlikuju se po načinu na koji telo dolazi do energiju: aerobni trening koristi kiseonik za treninge nižeg i umerenog intenziteta, kao što su na primer trčanje, brzi hod ili plivanje. Poboljšava izdržljivost i kardiovaskularno zdravlje u celini. Anaerobni trening koristi energiju bez kiseonika i zasniva se na za kratkim, intenzivnim naporima, kao što su dizanje tegova ili sprint. Ova vrsta treninga razvija snagu i mišićnu masu. Oba oblika treninga su važna i preporučuje se njihova kombinacija za optimalno zdravlje.
Najbolji treninzi za srce su brzo hodanje, po mogućstvu svakodnevno, najmanje pola sata i više desetina hiljada koraka, lagani džoging, zatim plivanje, vožnja bicikla na svežem vazduhu ili sobnog bicikla ukoliko vremenske prilike ne dozvoljavaju izlazak, umerene vežbe snage sa tegovima ili sopstvenom težinom, potom aerobik, pilates, zumba, sprotski ples koji su i zabavni i relaksirajući, osim što su pogodni za kardiovaskularno zdravlje.
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje sledeću kombinaciju za optimalno zdravlje srca na nedeljnom nivou: 150 minuta umerene aerobne aktivnosti, na primer po 30 minuta pet dana nedeljno ili po 50 minuta tri puta nedeljno i dva puta nedeljno vežbe snage oko 30 minuta.
Kako biste bili sigurni da će vaši treninzi biti zdravstveno bezbedni, naročito ukoliko imate genetskih predispozicija ili bilo koje hronično oboljenje, neophodno je da konsultujete sa kardiologom pre nego što otpočnete sa treniranjem. Osnovni kardiološki pregled uključuje detaljnu anamnezu (razgovor o zdravstvenom stanju i porodičnoj istoriji), klinički pregled (inspekciju, palpaciju, auskultaciju i merenje krvnog pritiska) i elektrokardiogram (EKG) za snimanje srčane aktivnosti. Po potrebi, kardiolog može predložiti i dodatne dijagnostičke procedure kao što su ultrazvuk srca (ehokardiografija) ili laboratorijske analize.
U Poliklinici “Cardios” čeka vas tim izvrsnih kardiologa kod kojih možete ispitati zdravlje vašeg srca. Tek kada se uverite da je vaše srce potpuno zdravo, otpočnite sa treninzima i budite uvereni da ste doneli jednu od najvažnijih odluka u životu.
V. Pivnički
Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad.
