Štitna žlezda najveća je endokrina žlezda u organizmu. Nalazi se u prednjem, donjem delu vrata i specifičnog je oblika leptira. Latinski naziv za nju je tireoidea, a korenu se nalazi reč „štit, zaštita“. Osnovna uloga ima u regulisanju metaboličkih funkcija, što samim tim ukazuje na njen ogroman značaj za zdravo funkcionisanje celog organizma. Utiče na rad srca, sintezu proteina, razgradnju masti, na nivo šećera u krvi, utiče na intelektualni razvoj, pamćenje, pažnju i koncentraciju, značajna je kod održavanja trudnoće, zdrave seksualne funkcije generalno i ključna za pravilan razvoj mozga fetusa tokom trudnoće. Utiče na psihički status, rasopoloženje i ponašanje.
Nažalost, usled izmenjenih uslova života modernog čovečanstva, zagađenja, nezdrave ishrane i pre svega povećanog stresa, statistike u vezi sa porastom broja oboljenja su vrlo nepovoljne. Procenjuje se da između 30-40% svetske populacije ima neki od poremećaja štitne žlezde. Značajno češće javljaju se kod žena, kao i u poznijem životnom dobu. Genetski faktori svakako utiču na pojavu poremećaja, kao i postojanje drugih autoimunih oboljenja.
Hormoni koje luči štitnjača izlučuju se direktno u krvotok i tako utiču na skoro sve ćelije organizma. Ti hormoni su T4 (tiroksin), T3 ( trijodtironin) i kalcitonin. Kada se poremeti njihovo lučenje, odnosno dođe do povećanog ili smanjenog lučenja, štitna žlezda nastoji automatski navedeno da kompenzuje regulisanjem intenziteta svog rada. Tada dolazi do hipertireoze, povećanog lučenja hormona ili hipotireoze, smanjenog lučenja hormona i to su dva najčešća oboljenja štitne žlezde.
U početnim fazama smanjenog lučenja hormona štitne žlezde, koje može da traje i godinama, pacijent ne oseća simptome. Međutim, kako bolest odmiče, javlja se niz simptoma kao što su umor, smanjena koncentracija, povećanje telesne težine, poremećaji menstrualnog ciklusa, povišen holesterol, usporena peristaltika creva, česti zatvori, bol u zglobovima i mišićima, promuklost, osetljivost grla na toplo i hladno, depresivno raspoloženje, bezvoljnost, malaksalost, suva koža, istanjena kosa, opadanje kose, otečenost lica, otečenost prednjeg dela vrata, usporen rad srca,… Kod dece dovodi do usporavanja rasta i zaostajanja u psihomotornom i intelektualnom razvoju.
Autoimuno oboljenje koje nastaje kada imune ćelije organizma napadaju ćelije žlezde čime se podstiče produkcija antitela koji napadaju sopstvenu štitnjaču.Gore navedeni simptomi ovog oboljenja mogu da se pojavljuju pojedinačno ili udruženo, te da traju godinama pre nego što se bolest dijagnostikuje. Značajno češće oboljevaju žene srednjeg i starijeg životnog doba. Hašimoto sindrom izaziva hronični upalni proces, hronični limfocitni tireoiditis. Klinička praksa pokazuje da se pacijenti jave najčešće kada kod sebe uoče naglo povećanje telesne težine, kao i poremećaje u menstrualnom ciklusu. Ukoliko se ne leči odgovarajućom hormonskom terapijom, može da dovede do niza zdravstvenih problema kao što su gušavost, srčani problemi, poremećaji mentalnog zdravlja i miksedeme čiji su simptomi pospanost, letartgija. nesvestica, pa čak i koma.
Stanje povećanog lučenja hormona štitne žlezde koje dovodi simptoma kao što su nervoza, razdražljvost, emocionalna nestabilnost, nemir, ubrzan rad srca, aritmija, lupanje srca, povišen krvni pritisak, gubitak telesne težine, poremećaji peristaltike creva u vidu učestalih stolica, nepravilnosti menstrualnoig ciklusa, iskrzana kosa i nokti, slabost u mišićima, preterano znojenje i drugi.
Autoimuno oboljenje koje nastaje usled povećanog lučenja hormona i produženom stimulacijom koju izazivaju antitela. Značajno ćešće, pet puta, je češća kod žena u odnosu na muškarce. Osim gore navedenih simptoma hipertireoze, karakteristični simptomi su i osetljivost očiju na svetlost, oticanje oko očiju, suzenje oka, a teži simptom je egzoftalmus-„buljavost“ očnih jabučica i njihovo otežanje pokretanje.
Dijagnostika poremećaja štitne žlezde je veoma jednostavna i brza, a sastoji se od laboratorijskih analiza kojima se utvrđuju nivoi hormona, kao i ultrazvučnog pregleda, koji je neinvazivan i bezbolan. Ukoliko endokrinolog utvrdi odstupanja, određuje se hormonska terapija. Lekar će odrediti dozu, a redovne kontrole su neophodne da bi se poremećaji držali od kontrolom. Međutim, ako su lezije na štitnoj žlezdi velike, moguće je da će biti indikovana i hirurška operacija koja je bezbedna, relativno kratko traje, a oporavak je najčešće brz i lak.
Ukoliko ste kod sebe prepoznali neke od navedenih sipmtoma, kao i ukoliko želite preventivni pregled štitne žlezde, zakažite pregled u našoj Poliklinici „Cardios“.
V. Pivnički
Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad.
