Septembar je na pragu, za dve nedelje počinje školska godina. Deca će se ponovo okupiti u vršnjačkim kolektivima, a njihova fizička bliskost u zajedničkoj igri i učenju u manjim prostorima dovešće i do prvih infekcija. Kako razmene utiske sa letnjeg raspusta, razmeniće i viruse i bakterije, te roditelji uskoro mogu da očekuju i sezonske infekcije. Njihov prvi simptom je povišena telesna temperatura. U narednim redovima pročitajte kada i na koji način da je obarate.
Imunitet deteta još uvek nije dovoljno izgrađen i sazreo, tim manje što je dete mlađe. Dete se u kontaktu sa spoljašnjim svetom svakodnevno susreće sa patogenima i da bi razvio antitela na njih, mora prethodno da se „razboli“. Dečiji imunitet je kao bela ploča koja se svakodnevno ispisuje i gradi svoje iskustvo. Statistički podaci ukazuju da zdravo dete predškolskog i mlađeg osnovnoškolskog uzrasta ima 8-10 tzv.vrtićkih i školskih infekcija godišnje. Povišena telesna temperatura je prva reakcija, odbrana organizma na viruse i bakterije. U hipotalamusu, delu mozga u kome se nalazi centar za termoregulaciju odvijaju se procesi koji fiziološki regulišu telesnu temperaturu.
Normalna telesna temperatura se kreće između 36 i 37 stepeni Celzijusa. Ona varira u toku dana, te je najniža ujutro, a nešto viša uveče. Takođe se povećava ako je dete prethodno bilo fizički aktivno, boravilo na suncu ili u jako zagrejanim prostorijama. Telesna temperatura do 39 se smatra srednje povišenom, a preko 39 visokom temperaturom. Novorođenčad nema izgrađen termoregulacuioni sistem, te je posebno potrebno obratiti pažnju na znakove i uzroke povišene telesne temperature i nikada ih ne pretopljavati.
Odgovor na ovo pitanje je pre svega individualan-u zavisnosti od uzrasta i komfora vašeg deteta, onim metodama koji će vam dati pouzdane rezultate, a detetu će istovremeno biti udobno. Temperatura može da se izmeri na nekoliko načina:
Aksilarno-držanjem toplomera ispod suvog pazuha najmanje 5 minuta ukoliko je u pitanju konvencionalni, „starinski“ toplomer, odnosno onoliko koliko je naznačeno u uputstvu ukoliko merite digitalnim toplomerom koji se oglašava zvukom kada je merenje završeno (najčešće oko 3 minuta)
Rektalno-držanjem toplomera u guzi deteta 1-2 minuta. Ukoliko ste mlad roditelj, zamolite patronažnu ili pedijatrijsku sestru da vam objasni na koji način i vodite računa o sterilnosti toplomera koji se mora očistiti i dezinfikovati nakon svake ovakve upotrebe. Imajte u vidu činjenicu da je rektalna temeratura uvek za 0,5 stepeni viša.
Oralno-držanjem toplomera u ustima, što se primenjuje kod starije dece, zbog opasnosti da se pregrize
Čeono-digitalnim toplomerima i trakama za merenje temperature, što je ujedno i najmanje pouzdana metoda. Prisljanjanje usana ili dlana na detetovo čelo nije pouzdana metoda, ali jeste prva roditeljska reakcija kada posumnja na skok temperature i potom se meri navedenim metodama.
Najvažnije je da usvojite da se povišena telesna temperatura, do 38 stepeni ne obara, jer je to prirodna odbrana organizma na viruse i bakterije. Obaranjem blago povišenih temperatura onemogućavamo detetovom imunitetu da razvije svoje zaštitne mehanizme. Naravno da od ovog pravila postoje izuzeci, u slučajevima da je u pitanju novorođenče, dete sa hroničnim oboljenjima ili dete koje je preživelo febrilne konvulzije („fras“).
Povišenu telesnu temperaturu obaramo na dva načina, rashlađivanjem deteta i lekovima. Rashlađivanje se vrši tuširanjem mlakom vodom, nikako hladnom, kao i brisanjem deteta vlažnim peškirićima. Nakon tuširanja detetu obući laku pamučnu pidžamu ili samo majicu. Nikako ga ne utopljavati i preterano pokrivati. Alkoholne obloge, tzv.frikcije treba izbegavati, jer mogu da dovedu do osipa kod dece i alkoholisanosti usled isparenja.
Drugi način za obaranje temperature je davanje antipiretika oralno ili čepića rektalno. Deca različito reaguju na različite lekove, kod nekih je efikasniji jedan, kod nekih drugi, ali jedno je sigurno-kod kuće i na svakom putovanju kraj sebe treba da imate brufen i paracetamol. Oni se daju prema preporuci pedijatra, na osnovu uzrasta i telesne težine deteta, a ne više od 4 puta u roku od 24 sata. Mogu se međusobno i kombinovati, na 4-6 sati, uz konsultacije sa izabranim lekarom.
Ukoliko dete povrati lek u roku od 15-20 minuta, smatra se da se još nije asorbovao u organizmu i možete mu ga dati ponovo. Takođe ukoliko izbaci ćepić iz ghuze u roku od 10 minuta, možete ga staviti ponovo, ali kasnije ne.
Roditelji, posebno oni sa manje iskustva, pohrle pedijatru na prvi znak povišene telesne temperature. Preporuka je da se sa tim sačeka, barem u prva 24 sata. Rezultati laboratorijskih analiza krvi i mokraće tek nakon tog vremena mogu da detektuju promene, na osnovu kojih će se odrediti terapija. Naravno, ukoliko je opšte stanje deteta veoma loše i alarmantno, ukoliko je dete dehidrirano, dezorijentisano, veoma mnogo povraća ili kašlje, ima jake bolove i druge teže simptome, tim pre što je dete mlađe ili ima hronično oboljenje, potrebno je da se javite odmah.
V. Pivnički
Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad.
