Sunčanica ili toplotni udar – kako prepoznati simptome?

Naš region nalazi se u drugom toplotnom talasu ovog leta. Temperature su izuzetno visoke, a sunčevo štetno zračenje vrlo intenzivno što predstavlja svojevrsni atak na organizam i postavlja pred njega pojačane zahteve za adaptacijom. Noćne temperature su takođe veoma visoke, te ni san ne donosi preko potreban odmor, stoga je veoma važno slediti preporuke lekara kako bismo izbegli stanja koja ozbiljno mogu ugroziti zdravlje.

Ko je posebno u riziku od sunčanice i toplotnog udara?

Određene kategorije stanovništva su posebne ugrožene, pre svega deca, trudnice, osobe koje pate od disajnih i kardiovaskuklarnih tegoba, oni koji su alergični na sunce, osobe osetljivog mentalnog zdravlja, kao i oni rade napolju u najtoplijem delu dana, poput građevinskih radnika. Generalni savet je da se bez preke potrebe ne boravi duže na suncu u periodu od 11 do 16 časova, jer su tada temperature najviše, a štetno UVA i UVB zračenje veoma visoko.

Kako prepoznati simptome sunčanice i šta preduzeti?

Prekomerna izloženost suncu u najvrelijim delovima dana može da dovede do sunčanice, a naročito kada su glava i vrat nezaštićeni. Direktno izlaganje glave jakim sunčevim zracima deluje na hipotalamus, deo mozga koji je zadužen za termo regulaciju. Nervni sistem tada aktivira svoje adaptacione mehanizme, tako da se veća količina „hladne krvi“ iz perifernih delova tela šalje ka mozgu kako bi se rashladio, što dovodi do povećanja njegove zapremine, čime dolazi do tipičnih simptoma sunčanice.

Sunčanica započinje veoma intenzivnom glavoboljom, a potom se javljaju vrtoglavica, mučnina i povraćanje. Obolela osoba se oseća veoma loše, zbunjena je, dezorijentisana, oseća se slabo, malaksalo i pospano, a ponekad može doći i do gubitka svesti. Lice i vrat su crveni, a koža je suva, bez znojenja. Organizam je dehidriran. Povećava se telesna temperatura, koja može da ide i do 40 stepeni.

U takvim situacijama potrebno je pre svega obolelog skloniti sa sunca, najbolje u rashlađenu i dobro provetrenu prostoriju. Bilo bi dobro zatamniti prozore, spustiti roletne, zbog intenzivne glavobolje i fotosenzitivnosti. Rashladiti postepeno osobu stavljanjem hladnih obloga na vrat, ruke, čelo, tuširati mlakom vodom više puta tokom dana. Organizam je neophodno rehidritati vodom, kontinuirano uzimati po nekoliko gutljaja vode sobne temperature tokom celog dana, a u situacijama intenzivne dehidracije i češćeg povraćanja uzimati praškove za rehidraciju prema uputstvu lekara ili farmaceuta. Telesnu temperaturu više puta proveravati toplomerom, uzimati antipiretike za njeno snižavanje, kao i tablete protiv glavobolje. Ishrana neka bude lagana, uz obavezne mlake, nezaslađene biljne čajeve i okrepljujuće supe i čorbe koje će nadoknaditi izgubljene elektrolite. Pratiti stanje obolelog i u slučaju bilo kakvog pogoršanja ili prolongiranog trajanja simptoma obavezno potražiti lekarsku pomoć.

Toplotni udar može biti veoma opasan

Toplotni udar je ozbiljniji od sunčanice i uvek zahteva hitnu lekarsku pomoć. Nastaje usled dugotrajne izloženosti organizma visokim temperaturama, bez adekvatne zaštite i hidriranja. Nije nužno povezan sa boravkom napolju na suncu, do njega može da dođe i usled dugotrajnog boravka u toplim i zagušljivim prostorijama kao što su na primer fabričke hale, kuhinje restorana, pregrejani automobili koji su satima stajali na suncu…

Toplotni udar nastaje naglo. On predstavlja svojevrsni kolaps organizma kada dolazi do gubitka svesti, nekada i do konvulzija. Telesna temperatura obolelog je veoma visoka, preko 40 stepeni, koža je vrela, suva, a znojenje prestaje. Ukoliko je svesna, osoba je veoma zbunjena, dezorijentisana, teško govori, može da ima i halucinacije. Puls je ubrzan, javljaju se tahikardije, krvni pritisak naglo pada. U opisanim trenucima potrebno je odmah pozvati službu hitne medicinske pomoći, jer toplotni udar za razliku od sunčanice može da dovede do oštećenja pojedinih organa (bubrezi, jetra), pa čak da se završi smrću.

Čuvajte se sunca i visokih temperatura

Generalni savet odnosi se na izbegavanje direktne izloženosti visokim temperaturama bez preke potrebe. Glavu i vrat zaštititi kapama, šeširima, kačketima i nositi tanku garderobu od prirodnih materijala poput pamuka i lana. Na plaži ne boraviti u najtoplijim delovima dana, a posebno ne sa decom. Sklanjati se ispod suncobrana. Kožu štititi kremama sa visokim zaštitnim faktorima, nanositi je više puta na dan. Hidriranje je ključno i apsolutno neophodno. Sa sobom nositi flašicu vode i stalno uzimati po nekoliko gutljaja. Ishrana neka bude lagana, bazirana na svežem voću i povrću. Pazite se sunca i uživajte u letu odgovorno prema svom zdravlju.

V. Pivnički