Neurologija

Šta je neurologija?

Neurologija je grana medicine koja se bavi proučavanjem, dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti nervnog sistema. Nervni sistem je jedan od najsloženijih i najvažnijih sistema u telu jer kontroliše sve funkcije organizma – od pokreta i govora, do pamćenja, disanja i rada unutrašnjih organa.

Nervni sistem se deli na:

• Centralni nervni sistem (CNS) – mozak i kičmena moždina.
• Periferni nervni sistem – mreža nerava koji prenose signale između mozga, kičmene moždine i ostatka tela.

Lekar specijalista neurologije – neurolog, dijagnostikuje i leči različita neurološka oboljenja kao što su moždani udar, epilepsija, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, neuropatije i brojna druga stanja. Neurolog ima ključnu ulogu u identifikaciji neuroloških poremećaja i usmeravanju pacijenta na dodatne dijagnostičke procedure, rehabilitaciju ili konsultacije sa drugim specijalistima, poput neurohirurga. Neurolog često sarađuje sa drugim specijalistima, uključujući neurohirurge, interniste, kardiologe i psihijatre.

Šta je neurološki pregled i zašto je značajan?

Neurološki pregled spada u domen neurologije, grane medicine koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti nervnog sistema – mozga, kičmene moždine, nerava i mišića.

Neurologija je od suštinskog značaja jer omogućava rano prepoznavanje simptoma, prevenciju ozbiljnih komplikacija i efikasno upravljanje hroničnim neurološkim bolestima. Svako oštećenje ili poremećaj ovog sistema može imati ozbiljne posledice po celokupno zdravlje, pa je pregled neurologa prvi i najvažniji korak u dijagnostici neuroloških bolesti.

Zašto je važno obaviti neurološki pregled?

Neurološki pregled je ključan za:

• Pravovremenu dijagnostiku bolesti kao što su moždani udar, epilepsija, Parkinsonova bolest, multipla skleroza.
• Otkrivanje uzroka simptoma poput vrtoglavice, nesvestica, trnjenja, slabosti mišića, problema sa pamćenjem i govorom.
• Uputstvo za dodatnu dijagnostiku i dalje specijalističke preglede.
• Praćenje toka bolesti i procenu efekta terapije kod već dijagnostikovanih stanja.

Kada je potrebno obaviti neurološki pregled?

Neurološki pregled se preporučuje kod sledećih simptoma:

• Učestale glavobolje, migrene,
• Vrtoglavice, nesvestice, gubitak svesti,
• Trnjenje, mravinjanje, slabost jedne strane tela,
• Slabost mišića, nevoljni pokreti, tremor,
• Poremećaji govora, vida, gutanja,
• Zaboravnost, smetnje pažnje, dezorijentacija,
• Gubitak ravnoteže, nesiguran hod,
• Poremećaji mokrenja ili kontrole stolice,
• Epileptični napadi,
• Zujanje u ušima, duple slike, smanjen sluh.

Simptomi mogu biti blagi, ali uporno prisutni ili se javiti iznenada, i u oba slučaja je pravovremeni pregled kod neurologa od presudne važnosti.

Šta obuhvata neurološki pregled?

Neurološki pregled je sveobuhvatna procena funkcije nervnog sistema, a sastoji se iz više ključnih segmenata koji lekaru pomažu da dođe do tačne dijagnoze i utvrdi uzrok neuroloških tegoba.

1. Anamneza

Anamneza predstavlja temelj svake dijagnostike. Lekar razgovara sa pacijentom o trenutnim simptomima, njihovom trajanju, intenzitetu i načinu na koji utiču na svakodnevno funkcionisanje. Posebna pažnja se posvećuje:

• prethodnim neurološkim bolestima (moždani udar, povrede glave, epilepsija i sl.),
• hroničnim stanjima (hipertenzija, dijabetes, problemi sa štitnom žlezdom),
• porodičnoj istoriji neuroloških oboljenja (npr. demencije, Parkinsonova bolest),
• uzimanju lekova, životnim navikama i mogućim stresorima.

Anamneza pomaže lekaru da stekne celokupnu sliku o zdravstvenom stanju i identifikuje potencijalne faktore rizika.

2. Neurološki status

Ova faza pregleda obuhvata kliničku procenu osnovnih moždanih funkcija:

• Svest: procenjuje se budnost i kontakt sa realnošću (orijentacija u vremenu, prostoru, prema sebi).
• Govor: ocenjuje se artikulacija, ritam, jasnoća i sposobnost formulisanja i razumevanja rečenica.
• Orijentacija i pamćenje: pacijent dobija jednostavna pitanja ili zadatke kako bi se proverile kratkoročna i dugoročna memorija.
• Psihičke funkcije: opažanje, pažnja, razumevanje i misaoni tok, što je naročito važno kod sumnje na demenciju ili moždanu disfunkciju.

3. Ispitivanje funkcije nerava i mišića

Procena motorne funkcije tela uključuje sledeće:

• Snaga mišića: pacijent izvodi različite pokrete kako bi se ocenila jačina mišića u rukama, nogama i trupu.
• Tonus mišića: proverava se da li su mišići previše napeti (spazam) ili previše opušteni (hipotonija).
• Refleksi: pomoću refleksnog čekića ispituju se tetivni refleksi (npr. na kolenu, laktu, zglobu). Refleksi mogu biti pojačani, oslabljeni ili odsutni, što ukazuje na različite poremećaje nervnog sistema.
• Koordinacija i pokreti: proverava se sposobnost izvođenja preciznih pokreta – npr. test dodirivanja nosa zatvorenih očiju ili izvođenja pokreta petom duž potkolenice.
• Hod i ravnoteža: procenjuje se način hodanja, držanje tela i sposobnost održavanja ravnoteže (test stajanja zatvorenih očiju, hod po pravoj liniji i sl.).

4. Ispitivanje kranijalnih nerava

Kranijalni (moždani) živci kontrolišu mnoge važne funkcije. Neurolog proverava:

• Vid – oštrina vida, periferni vid, pokreti očiju, reakcija zenica na svetlost.
• Sluh – testira se percepcija zvukova i simetrija sluha između ušiju.
• Očni pokreti – da li pacijent može slobodno pokretati oči u svim pravcima, prisutnost duplih slika, tremora (nistagmus).
• Mišići lica – podizanje obrva, smeškanje, pokazivanje zuba, simetrija pokreta.
• Jezik i gutanje – procena kontrole jezika i mekog nepca, sposobnost gutanja i govora.

5. Procena senzibiliteta

Senzorni deo pregleda ima za cilj da utvrdi da li postoje smetnje u osećaju:

• Dodira – blag dodir vatom ili štapićem.
• Bola – lagano bockanje iglicom na različitim delovima tela.
• Temperature – pomoću predmeta različite temperature.
• Vibracije – koristeći viljušku za vibraciju koja se postavlja na koštane izbočine.
• Položaja – pacijent zatvorenih očiju procenjuje položaj ekstremiteta koji lekar pomera.

Senzibilitet se ispituje simetrično i poredi se osećaj s jedne i druge strane tela. Ove informacije ukazuju na moguće oštećenje nerava, korenova, kičmene moždine ili mozga.

Na osnovu pregleda, neurolog može postaviti preliminarnu dijagnozu i dati preporuku za dalje korake.

Dodatne dijagnostičke procedure

Ukoliko postoji sumnja na određena neurološka oboljenja, lekar može preporučiti dodatne analize:

• Color doppler karotida – ultrazvuk krvnih sudova vrata (važno za prevenciju moždanog udara),
• Laboratorijske analize.

Da li je potrebna priprema za neurološki pregled?

Posebna priprema nije potrebna, ali je važno poneti prethodnu medicinsku dokumentaciju, spisak lekova koje koristite i, po mogućstvu, zapisati simptome koje ste primetili.