Šta je vaskularna hirurgija?
Vaskularna hirurgija je grana medicine koja se bavi dijagnostikovanjem i lečenjem oboljenja arterija, vena i limfnih sudova. Bilo da su u pitanju hronične tegobe poput proširenih vena ili ozbiljnija stanja kao što su ishemije i povrede krvnih sudova, pravovremeni pregled vaskularnog hirurga je ključan za očuvanje zdravlja.
Vaskularni pregled obavlja lekar specijalista vaskularne hirurgije – vaskularni hirurg. To je doktor medicine koji je završio specijalizaciju iz opšte hirurgije, a zatim dodatno usavršavanje iz oblasti vaskularne hirurgije. Vaskularni hirurg je stručnjak za dijagnostiku, praćenje i hirurško ili minimalno invazivno lečenje bolesti arterija, vena i limfnih sudova.
U okviru vaskularnog pregleda, ovaj specijalista procenjuje stanje krvnih sudova koristeći klinički pregled i savremene dijagnostičke metode, poput kolor doplera, kako bi identifikovao probleme cirkulacije i predložio odgovarajući tretman.
Kada je vreme da posetite vaskularnog hirurga?
Simptomi koji mogu ukazivati na vaskularne poremećaje često se javljaju postepeno i dugo ostaju neprimećeni. Međutim, sledeći znaci i stanja ukazuju na potrebu za pregledom:
- Učestali grčevi u listovima prilikom hodanja (klaudikacija),
- Osećaj hladnoće u stopalima ili rukama,
- Nepravilno ili oslabljeno pulsiranje u arterijama ekstremiteta,
- Rane koje sporo zarastaju, naročito na potkolenicama i stopalima,
- Promene boje kože (plavičasta, bledilo, crvenilo),
- Težina i nelagodnost u nogama pri kraju dana,
- Sklonost ka stvaranju hematoma bez jasnog uzroka,
- Porodična istorija vaskularnih bolesti (aneurizme, tromboze, varikozne vene).
Koji su najčešći uzroci vaskularnih oboljenja?
Vaskularne bolesti često nastaju usled kombinacije više faktora rizika, kao što su:
- Pušenje,
- Hronične bolesti poput dijabetesa i hipertenzije,
- Visok nivo holesterola i triglicerida,
- Gojaznost i fizička neaktivnost,
- Genetska predispozicija,
- Starije životno doba,
- Hormonski poremećaji i dugotrajna terapija kontraceptivima.
Najčešće bolesti vaskularnog sistema
Vaskularna oboljenja mogu biti lokalizovana na arterijama, venama i limfaticima.
Bolesti arterija:
- Ateroskleroza – zadebljanje i suženje arterija usled taloženja masnoća, koje može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
- Periferna arterijska bolest (PAD) – suženje arterija u ekstremitetima, najčešće nogama, koje izaziva bol pri hodu (klaudikacija).
- Aneurizma – lokalizovano proširenje arterije koje može pući i izazvati ozbiljno krvarenje (najčešće aorte).
- Karotidna stenoza – suženje karotidnih arterija u vratu, koje snabdevaju mozak krvlju.
- Akutna arterijska okluzija – naglo začepljenje arterije koje može dovesti do gangrene ako se ne leči odmah.
Bolesti vena:
- Proširene vene (varikoziteti) – uvećane, uvijene površinske vene, najčešće na nogama, uz osećaj težine, bola i otoka.
- Hronična venska insuficijencija – slab protok krvi kroz vene, što dovodi do otoka, tamne pigmentacije kože i rana.
- Duboka venska tromboza (DVT) – stvaranje ugruška u dubokim venama, obično nogu, što može dovesti do plućne embolije.
- Tromboflebitis – upala vene praćena stvaranjem tromba (najčešće u površinskim venama).
Bolesti limfnog sistema:
- Limfedem – otok ruke ili noge zbog zastoja limfe, često nakon operacije limfnih čvorova ili zračenja.
- Limfangitis – upala limfnih sudova, obično izazvana bakterijskom infekcijom.
Pored oboljenja, značajne su i povrede krvnih sudova, pri čemu se povrede arterija manifestuju kliničkim sindromom hemoragije i/ili ishemije, povrede vena se manifestuju venskim krvarenjem, a povrede limfatika limforejom.
Kako izgleda pregled vaskularnog hirurga?
Pregled kod vaskularnog hirurga obuhvata procenu zdravlja krvnih sudova – vena i arterija – uz korišćenje kliničkog pregleda i savremene ultrazvučne dijagnostike.
Šta uključuje pregled:
- Anamneza – Lekar razgovara sa pacijentom o simptomima, prethodnim bolestima, životnim navikama i porodičnoj istoriji vaskularnih oboljenja.
- Fizički pregled – Obuhvata pregled krvnih sudova na nogama, rukama i vratu: palpaciju pulsa, vizuelnu procenu vena i kože, proveru temperature, boje i cirkulacije.
- Osnovna ultrazvučna dijagnostika (kolor Doppler) – U zavisnosti od tegoba, lekar može odmah obaviti ili preporučiti Doppler krvnih sudova – najčešće vena i/ili arterija donjih ekstremiteta, ili karotidnih arterija.
- Dodatne Doppler pretrage (po potrebi):
U zavisnosti od kliničke slike, vaskularni hirurg može predložiti i dodatne dijagnostičke pretrage:
- Doppler karotida (krvni sudovi vrata)
- Doppler vena i arterija donjih ekstremiteta
- Doppler vena i arterija gornjih ekstremiteta
- Doppler renalnih arterija (kod sumnje na suženje arterija bubrega)
Ove pretrage se rade ciljano i nisu deo rutinskog pregleda, osim ako lekar ne proceni da su neophodne.
- Postavljanje dijagnoze i plan lečenja – Na osnovu dobijenih nalaza, vaskularni hirurg postavlja dijagnozu i predlaže terapiju – što može uključivati promene načina života, upotrebu lekova, minimalno invazivne intervencije ili hirurško lečenje.
Zašto je važan kolor dopler?
Kolor dopler omogućava:
- Vizualizaciju protokа krvi u realnom vremenu.
- Otkrivanje suženja (stenoza), zapušenja (okluzije) i aneurizmi (proširenja).
- Procenu funkcije venskih zalistaka i postojanja venskog refluksa.
- Planiranje terapije i praćenje efekata lečenja.
Priprema za pregled vaskularnog hirurga
Pregled vaskularnog hirurga je neinvazivan i bezbolan specijalistički pregled koji ne zahteva posebnu medicinsku pripremu. Ipak, kako bi pregled bio što efikasniji i precizniji, preporučujemo sledeće:
- Ponesite postojeću medicinsku dokumentaciju (laboratorijski nalazi, prethodni dopler pregledi, rendgen, EKG, CT, MR itd.)
- Pripremite spisak lekova i suplemenata koje trenutno koristite, uključujući doze i učestalost uzimanja.
- Zapišite simptome koje imate – kada su se pojavili, koliko traju, da li su stalni ili se javljaju pri hodu, mirovanju, noću itd.
- Nosite udobnu odeću koju lako možete podići ili skinuti radi pregleda nogu, ruku ili vrata.
